Sinopsis
„Ovo nije zbirka eseja. Nije ni zbirka kritika. Ali, jeste zbir dozivanja ljudi duha, koji, po nekoj teško utvrdivoj srodnosti, ipak, čine jednu imaginarnu porodicu, ili bratstvo. Dozivanja sa ovih balkanskih strana onih koji svetom misle, pišu, tragaju za prostorima i izvorištima duha, njegovim smislom i smislom takvog traganja.
Dozivanja onih koji sa druge strane jezičkih ograda i nanosa različitih kulturnih tradicija, obitavaju u prostorima univerzalnog, u svojim alhemičarskim radionicama posvećenja, iz kojih su do nas stigla neka od izuzetnih ostvarenja.
Pisao sam ove tekstove onako kako su me pozivali i preporučivali se snagom svoga dela, objavljivao ih na stranicama kulturnog dodatka Politike, da usmerim makar slabašnu svetlost na prevedena dela izuzetnih autora, u nadi da će ih oni koji još posežu za knjigom, uzeti u ruke.
Odlučivši da od tih tekstova sačinim knjigu, ostavio sam ih onakve kako su bili napisani i objavljeni (što je red i običaj, jer je naknadna pamet uvek mudrija, ali uklanja draž prvorodnosti). Pred otvorenim prostorom knjige sačinio sam izbor tekstova o kojima sam pisao, nudeći tako nesvakidašnju lepotu zalaženja u vrtove i bašte mudrih baštovana iz različitih vremena, vekova i prostora. Istovremeno, mučilo me je što sam o ovako složenim delima pisao odričući se skoro svake ozbiljnije analize...“
